Ne gazim stopama Petra Borote

Nakon dužeg trasiranja muzičkog puta po Evropi, Boba Stefanović ponovo na domaćoj sceni (muzičkoj i - iznenađenje!- likovnoj) i u Eureki, s našim reporterom, "na ti"

Davno to beše. Čak se i najstariji poklonici ove vrste muzike pomalo češkaju iza uva kad im se pomene reč "Zlatni dečaci". Negde šezdesetih godina kad su "Bitlsi" bili sve i svja u svetu pop muzike, na Balkanu, tačnije u Beogradu, skupili se "neki novi klinci". "Uštekali" su gitare u radioaparate i počeli po podrumima i garažama da sviraju neku novu, za nas pionirsku muziku. Pevao je - Boba Stefanović.

- Mnogi misle da sam mator, kad kažem da se muzikom bavim više od petnaest godina. A da sam počeo ranije, nego recimo jedan Zoran Leković, sa svega dvanaest godina - to ne znaju. Profesionalno se bavim muzikom od svoje petnaeste godine. Nije li to malo?

* Ipak, od tih petnaestak godina koliko se baviš muzikom, skoro polovinu godina od te brojke si "izbivao" iz naše zemlje. Gde si bio i šta si radio za sve to vreme?

- Pre otprilike četiri godine potpisao sam ugovor sa velikim zapadno-evropskom firmom (svetskog ranga) za snimanje gramofonskih ploča "Polidor",čiji sam ekskluzivac i sada. Bio sam obavezan da gotovo dve godine provedem na turnejama po Zapadnoj Nemačkoj. No, našao sam vremena i za festivale (mada sam a priori protiv festivala u nas), pa sam učestvujući na dva velika svetska internacionalna festivala u Rostoku i Sunčevom Bregu, ubedljivo pobedio zastupajući Jugoslaviju.

Intervju Tv Novosti

Bobu Stefanovića bismo mogli nazvati i veteranom naše zabavne muzike, ako uzmemo u obzir koliko godina stoji za mikrofonom. Ujedno, on je jedan od retkih pevača za koje su gotovo po pravilu rezervisana samo pohvale. Međutim i posle onih najpohvalnijih kritika, koje je dobijao za glas i način pevanja, stajalo je ono neizbežno - ali ... To često izrečeno "ali" moglo bi se složiti u jednu rečenicu koja bi možda glasila - da je hteo postigao bi mnogo više!

O ovom našem pevaču su rekli da je senzibilan i sujetan, da uživa u sebi... a on veli da mora biti senzibilan ako se bavi umetnošću kojom se bavi, a ako se nekome čini da je sujetan, to je opet zato što je osetljiv pa možda ponešto i previše uzima k srcu, a da uživa u sebi ne bi verovatno tako pevao kako smo navikli da ga čujemo...

Običan čovek

- Normalan sam dasa - kaže sam o sebi, - moje iskrene ambicije su usmerene ka istraživanju u raznim oblastima umetnosti. A muzika me opija već dvadeset godina pa joj i dalje prilazim s nesmanjenim entuzijazmom...

Fajter sa gitarom

U TV-seriji "Ne tako davno", koja nas vraća u šezdesete godine, tada veoma popularnog pevača zabavne muzike Bobu Stefanovića igra Tihomir Arsić. Oni koji još vole Bobu, uskoro će uživati u njegovom šou-programu na televiziji.

Opšte mišljenje da bi danas, nekada popularni pevač, Boba Stefanović, "mogao da igra samo za veterane". Posle 20 godina uspešne karijere u šou-biznisu, Boba, razume se, ne misli tako. U vreme kada je počinjao, naša muzika je imala uzora uglavnom u evergrenima, u muzici koja ne prolazi. Boba je nastao da takvu muziku i stvara i izvodi tokom cele svoje karijere. Današnje vreme smatra prolaznom, lakom boljkom. Naime, siguran je da će se "dobra stara muzika" opet vratiti...

Boba je "Zlatni Orfej"

Uspeh jugoslovenske zabavne muzike u inostranstvu

Nastavlja se serija uspeha naše zabavne muzike u inostranstvu. Nedavno je na internacionalnom festivalu "Zlatni Orfej" u bugarskom letovalištu Sunčev Breg Boba Stefanović postigao lep uspeh. U konkurenciji nekoliko desetina pevača iz kanade, SAD, Velike Britanije, Portugalije, Perua, Švajcarske, Holandije, Čekoslovačke, Poljske, SSSR-a, Jamajke, Rumunije, Mađarske, Stefanović je osvojio prvo mesto i titulu "Zlatni Orfej". Pobedniku je pripala i suma od 1.000 bugarskih leva, što je otprilike oko dva miliona starih dinara.

Slikanje koje opušta

ZVEZDE ZAUVEK: Slobodan Boba Stefanović

Talenat je dar od boga, a dat mi je da bih ga darivao drugima

Boba Stefanović, koji je svoju uspešnu pevačku karijeru započeo u "Zlatnim dečacima", u ranom detinjstvu pokazivao je i izrazit talenat za crtanje. Sebe nikada nije smatrao zvezdom, već umetnikom, iako za njega kažu da ima jedan od najkvalitetnijih glasova. Sa samo četiri godine dobio je prvu nagradu na čikaškoj izložbi dečijih crteža. U to vreme je, priča on, počeo da svira i usnu harmoniku. Kao osmogodišnjak naučio je i prve akorde na gitari.