Nakon dužeg trasiranja muzičkog puta po Evropi, Boba Stefanović ponovo na domaćoj sceni (muzičkoj i - iznenađenje!- likovnoj) i u Eureki, s našim reporterom, "na ti"
Davno to beše. Čak se i najstariji poklonici ove vrste muzike pomalo češkaju iza uva kad im se pomene reč "Zlatni dečaci". Negde šezdesetih godina kad su "Bitlsi" bili sve i svja u svetu pop muzike, na Balkanu, tačnije u Beogradu, skupili se "neki novi klinci". "Uštekali" su gitare u radioaparate i počeli po podrumima i garažama da sviraju neku novu, za nas pionirsku muziku. Pevao je - Boba Stefanović.
- Mnogi misle da sam mator, kad kažem da se muzikom bavim više od petnaest godina. A da sam počeo ranije, nego recimo jedan Zoran Leković, sa svega dvanaest godina - to ne znaju. Profesionalno se bavim muzikom od svoje petnaeste godine. Nije li to malo?
* Ipak, od tih petnaestak godina koliko se baviš muzikom, skoro polovinu godina od te brojke si "izbivao" iz naše zemlje. Gde si bio i šta si radio za sve to vreme?
* A "Beogradsko proleće"?
- Dosta sam ja nagrada naosvajao na "proleću". Mislim da je vreme da prepustim da se drugi, prvenstveno mlađi pevači dokazu, mada su učestvovali poznati. Nije meni sada dovoljno samo tri minuta da kažem publici sve što želim.
* Izgleda da je upravo tri minute dovoljno bilo pa da jedna tvoja kompozicija obiđe Evropu?
- Pre otprilike godinu dana, dobio sam narudžbu da napišem muziku za jedan italijanski film, koji se zove "Amore Grande, Amore Libero". Kompozicija iz filma koja se kod nas sluša pod naslovom "Živim tako sam" obišla je ne samo Evropu nego i ceo svet. Snimljena je na engleskom i nemačkom jeziku. Kod nas nije postigla zapaženiji uspeh iz razloga što nije u disko ritmu, a izvan naših granica mnogi je ubrajaju u kvalitetniju vrstu muzike...
* Koliko mi je poznato ti si do sada snimio velik broj ploča, čujem - pedesetak?!
- Da, baš toliko. Snimio sam oko pedeset singlova, i sa svake ploče je bar po jedna kompozicija bila dosta slušana, da ne kažem hit.
* Koliko iznosi u ciframa, mislim novčano?
- Nisam mnogo zaradio. Stvarno. Ja nisam ni počeo da se bavim muzikom zbog novca. Uostalom, bio sam isuviše mali kad sam počinjao pevati da bi znao šta je novac. To me nikad u životu nije pokretalo, daleko me više iritirala ljubav prema muzici i uopšte, ljubav prema svemu što se voli.
* Ti si se okušao i na polju pisanja (komponovanja) muzike?
- Ima dosta pesama koje to dokazuju. Tu prvenstveno mislim na pesmu "Ona, ona, ona", "Vodite me njoj", koje su postali hitovi ne samo u nas, već i u inostranstvu.
* Pošto, kako smo već na početku pomenuli, dugo nisi bio u Jugoslaviji, možda ima nešto čime se u poslednje vreme baviš, a da to nama nije poznato?
- Kod nas se zaista malo zna o tome da se ja već duže vreme bavim slikarstvom. To su radovi koji zavređuju pažnju. Nadam se da će to pokazati i skora izložba koja će biti otvorena, najverovatnije u hotelu "Jugoslavija", a kasnije možda i u nekoj galeriji.
* Petar Borota je godinama bio vrhunski golman i skroman slikar. Odjednom otvori izložbu slika, a time i mrežu za svoje "čuvene" "auto"- golove. Nakon toga, epilog je poznat: prosto ga proteraše?
- Neću gaziti Borotinim stopama. Sigurno ne. Moje pesme su za moju publiku bile, i verovatno će biti - dobre. Sve do trenutka dok ih budem dobro pevao. Slike nekom mogu, a i ne moraju da se svide. Ja i nisam bio oteran u inostranstvo - zbog pesme. Otišao sam sam. Sa željom da se dokažem tamo gde je to daleko teže nego kod nas. Uspeo sam. Ni slike, koje budu izložene, ne mogu me ponovo "oterati" van, kao što me neće dovuci u naše sfere zabavne muzike. Ja ću i dalje biti i tamo i ovamo. Podjednako. Verujem - dobro.
Objavljeno u Eureki
Нема коментара:
Постави коментар