Bobu Stefanovića bismo mogli nazvati i veteranom naše zabavne muzike, ako uzmemo u obzir koliko godina stoji za mikrofonom. Ujedno, on je jedan od retkih pevača za koje su gotovo po pravilu rezervisana samo pohvale. Međutim i posle onih najpohvalnijih kritika, koje je dobijao za glas i način pevanja, stajalo je ono neizbežno - ali ... To često izrečeno "ali" moglo bi se složiti u jednu rečenicu koja bi možda glasila - da je hteo postigao bi mnogo više!
O ovom našem pevaču su rekli da je senzibilan i sujetan, da uživa u sebi... a on veli da mora biti senzibilan ako se bavi umetnošću kojom se bavi, a ako se nekome čini da je sujetan, to je opet zato što je osetljiv pa možda ponešto i previše uzima k srcu, a da uživa u sebi ne bi verovatno tako pevao kako smo navikli da ga čujemo...
Običan čovek
- Normalan sam dasa - kaže sam o sebi, - moje iskrene ambicije su usmerene ka istraživanju u raznim oblastima umetnosti. A muzika me opija već dvadeset godina pa joj i dalje prilazim s nesmanjenim entuzijazmom...
Ako je nekom sreća bila naklonjena, onda bi se moglo reći da je bila naklonjena Bobi Stefanoviću. Međutim on kao večiti nezadovoljnik gotovo redovno davao neke gnevne izjave. Danas se pitamo da li je to zbog usijane, nekad mladalačke glave ili ga ta žuč i danas muči?
- Možda sam gnevan iz želje da ono što radim dovedem do perfekcije, a često su ljudi spremni da se iz diplomatije nečemu prilagode, što ne znači da će biti dobro. Pioniri su menjali svet. I niko mi ne zabranjuje da tako nešto želim... I posle toliko godina mnogo je ostalo nerešenog: a to je Evrovizija, status umetnika, naš mentalitet... Gunđao sam jer zahtevam da i drugi svom poslu pristupe ljudski i pedantno kao ja. Ipak je najlakše pobeći.
Publika obično traži od svojih idola ili ljubimaca da im se predaju, da "otvore srce" pred njima, a i želja svih onih koji se bave na estradi je da "pređu rampu". Kome to pođe za rukom, zagarantovan mu je uspeh. Đorđe Marjanović je u tom delu šou biznisa najviše učinio u nas. Ali sumnjamo da današnji pevači imaju snage i vremena za tako nešto. Kritičari su Bobi Stefanoviću uvek priznavali dobar glas i poseban stil, a često su isticali i njegov šarm, što je vrlo bitna osobina u poslu kojim se bavi. U čemu je tajna tog šarma ili možda stila.
- Jedna od osnovnih osobina šarma je da ponešto ostane tajna - veli Boba Stefanović. - Sve manje se ceni dobro, nekad se naređa mnogo ružnog, ostaje nam da se okrenemo jedino ljubavi. Tada napišem "Hej šta je s vama ljudi"! Nema ničeg lepšeg nego kad se ljudi vole. Ilija Genčić mi je jednom rekao da pevam kao da me već sutra neće biti, tad publici dajem sve. Ali smatram da čovek može biti umetnik a da pritom svoje privatne stvari sačuva za sebe. Ja volim ljude i mislim da i mene vole. Nekad je rečeno da u mojim pesmama ima - sevdaha, a to je duša. Ipak mislim da sam običan i normalan čovek i ne trpim te "zvezda elemente".
Nije moje samo da pevam
Za laku muziku u nas neretko vele - lako ćemo. Ali to nije nimalo lak ni jednostavan posao. To je pre svega timski rad, koji na našem tlu veoma slabo hvata korene, to je, što reče nas sagovornik, sve pomešano: i balet i svetlosni efekti, muzika i dobra pesma i da ne nabrajamo još čitav niz detalja o kojima, naravno, jedan čovek ne može da misli niti da ih smisli. Boba Stefanović je jedan od onih naših pevača koji je često za korak bio ispred ostalih. Prvi je u Beogradu osnovao vokalno-instrumentalnu grupu i odmah osvojio zlatnu ploču, izmislio je šou-grupu "One i oni", čak pre nego što su to neki u svetu uradili, obrađivao je dela ozbiljne muzike u zabavnom aranžmanu. Sa njim su se na sceni pojavljivale balerine, pre nego što je to sad postala gotovo obavezna "caka", prvi se opredelio za timski rad sa Aleksandrom Koraćem i aranžerom Zvonimirom Skerlom.
Novi eksperiment - Atelje 212
Zašto je naš sagovornik loše "unovčio" svoje pronalaske? Veli da je često bio preuranjen, da su ga u takvim trenucima smatrali sanjarem. Međutim, ubrzo bi se neke njegove "sanjarije" pokazale kao veoma tačne i zanimljive i drugi bi na tom trenu postizali lepu slavu...
- Definitivno sam shvatio da je jedino slikarstvo ono što mogu sam da radim, što je samo moje i zavisi od mene. Ne mogu da radim sa ljudima kojima je trenutna zarada preča od strpljivog rada. Tamo gde se ekipno stvara, a ne sarađuju svi kako treba, nema uspeha. Onda takvo društvo moram da napustim.
Možda je Boba Stefanović i pogrešio, možda nije imao dovoljno strpljenja sa ljudima s kojima je započinjao saradnju. Možda i nije. To se u poslu kojim se on bavi ne može uvek sa sigurnošću tvrditi. Istina je, da i pored toliko oscilacija u njegovoj karijeri i danas žive mnoge njegove pesme. Istina je i to da njegove obožavateljke ako ga ugledaju u kafani neće početi da vrište i da "padaju u trans". Stefanovićevu kompoziciju "Šta je s vama ljudi" Nada Knežević će verovatno moći da peva sve dok bude izlazila na koncerte. Za dvadesetak godina, koliko je Boba Stefanović prisutan na našoj pevačkoj sceni, mnogi su se pojavljivali, blesnuli, pa nestali, a on je ostao i pored toga što su mu prebacivali da je neobuzdan.
Trenutno ovaj naš pevač radi za nemačku diskografsku kuću "Polidor". Kaže da je tamo postigao lep uspeh. Da ovih dana najviše pažnje posvećuje svojoj novoj "long-plej" ploči na kojoj će biti kompozicije mnogih naših autora, a pratiće ga ansambl "Singidunum". Ta ploča treba da se pojavi u februaru. Pored toga, našavši najzad prave saradnike među članovima "Singidunuma" odlazi na gostovanja širom zemlje. Finale ovog posla treba da se održi u Beogradu, jer, kako reče, imao je samostalne koncerte u Hamburgu i Lenjingradu, ali ne i u Beogradu.
I dok sve to radi, njegova najnovija singl ploča sa pesmama "Sudbina" i "Nikada" gotovo je rasprodata. U međuvremenu komponuje jednu zabavnu melodiju za Lepu Lukić. A povrh svega razmišlja o novom eksperimentu. O svojim večerima muzike u okviru Ateljea 212. Ako se ta ideja ostvari, verujemo da će mnogi ljubitelji dobre muzike imati još jednu mogućnost da negde provedu prijatno veče.
Objavljeno u TV Novostima
Нема коментара:
Постави коментар